Miki nosio gazdin dres

Miki je proteklih godina imao brojne uspone i padove. Prvi put kada je izašao iz kuće Miki se susreo sa slavom zahvaljujući kojoj je snimio nekoliko reklama, te zaradio nekoliko hiljada evra, ali i upao u loše društvo i kocku, a dugovi su se nagomilavali. Ubrzo, Miki je zbog dugova odlučio da se po drugi put okuša u „Velikom bratu", ali tada je u kuću ušao tata Mirko i Miki se po drugi put povukao. Živeo je u Beogradu, često menjao mesto stanovanja, radio je vikendom u restoranu „Dunja" na Zvezdari. A onda je život krenuo ka boljem. Nekoliko meseci pre ulaska u kuću „Velikog brata" pobednik je počeo da radi kao kuvar na „Salašu 137", a kada je primao pobednički ček na 50.000 evra, Miki je rekao da mu je vlasnik „Salaša" povratio nadu u život.

Srećko Galović je, zapravo, prvi čovek koji je otkrio Mikijevo fascinantno kuvarsko umeće zbog kojeg na salaš dolaze brojna poznata imena od Đorđa i Olivere Balašević, preko Mlađana Dinkića, Kikija Lesandrića, sve do Nataše Bekvalac i Ognjena Amidžića. Od prošle zime Srećko Galović i Miki sarađuju i u istoimenom restoranu na Kopaoniku.

- Kada sam pre par godina sa prijateljima napravio ovaj salaš, bila mi je ideja da to bude prvenstveno dobar restoran sa domaćom kuhinjom po uzoru na „Daču" u Beogradu. Ideja je bila da pravimo originalne vojvođanske specijalitete i to smo uspeli tek kada se pojavio Miki Đuričić sa svojim receptima. Posle drugog serijala „Veliki brat", kada je Miki napustio kuću, bio je van sebe. Tada sam mu ponudio saradnju koja eto traje i danas. Miki je maestro kuvar i domaćin na našem salašu. Koliko su dobra jela koja se spremaju po njegovim receptima svedoče brojni gosti koji nedeljama unapred rezervišu mesta. Čak se i šnenokle kod nas rezervišu unapred. Zahvalan sam Mikiju što je nosio dres u kući velikog brata sa mojim imenom i što mi se više puta javno zahvalio. Svi smo presrećni što je pobedio - rekao nam je Srećko Galović.
Miki je, sa druge strane, više puta napominjao kako ga je upravo Srećko spasao od kocke i pružio mu šansu da živi normalnim životom.
- Ovaj salaš je moje pravo utočište. Ovde se sa mojim prijateljima zaista osećam normalno. Bilo mi je muka od medija i od „Velikog brata", smučio mi se užurbani gradski noćni život, pa sam morao da pronađem mesto na kojem mogu da se izolujem od svog tog lažnog sjaja. Ovde u ravnici vreme lagano teče - priča Miki dok lagano odlazi u kuhinju.

Restoran sledeći cilj
- Idem u Kupinovo kada mi uplate pare. Želim da se vidim sa drugarima i odmorim se tamo. A možda ću i ostati tamo. Nije isključeno da se vratim tom životu u Kupinovu, a da putujem u Novi Sad zbog posla. Videću… Razmišljam da sa dva prijatelja otvorim i restoran. Videću… Voleo bih da otvorim restoran - rekao je nedavno Miki i dodao:
- Sa mojima sam u dobrim odnosima. Jedva čekam da ih vidim.