Petrova ispovest o svom tuznom zivotu

Navigation: Main page

 Print this page Submit articleComment article

Author: Svet

"Tu priču znaju samo moji najbliži prijatelji i naravno mali deo porodice koji mi je ostao", objašnjava dvadesetdevetogodišnji maneken Petar Perović, spreman da detalje svoje tragične sudbine podeli s našim čitaocima.
Uprkos teškoj životnoj priči, u Kući nisi igrao na kartu sažaljenja. Znaš li da bi na taj način sigurno pridobio veće simpatije gledalaca?
Nema potrebe da me iko sažaljeva. Uprkos svemu, srećan sam, a u tome mi je najviše pomoglo to što sam od samog starta stvari prihvatio onakve kakve jesu. Kada bih se ponovo rodio, izabrao bih isti put, istu porodicu, jer smatram da se neke sile ne mogu kontrolisati. Na ovom svetu ima ljudi prema kojima je život bio mnogo suroviji, tako da moja priča sigurno nije najtragičnija.
Imao si šesnaest godina kada si ostao bez majke?
Moja porodica je pre majčine smrti bila veoma srećna, nažalost, kada je mama umrla, više ništa nije bilo isto. Sazreo sam preko noći. Za razliku od svojih vršnjaka, bio sam uskraćen za najlepši period odrastanja - pubertet. Majka mi je umrla veoma mlada, u trideset petoj godini i to greškom lekara - tokom rutinske operacije odstranjivanja masnog tkiva sa glave, zakačili su joj mladež koji je ubrzo prerastao u karcinom. Brata Igora mama je rodila u osamnaestoj, a mene godinu i po dana kasnije. Budući da su bili veoma mladi kad su me dobili, prvenstveno su mi bili prijatelji, pa tek onda roditelji. Mama i ja smo zajedno izlazili u grad, često smo u kući organizovali lude žurke... Nemate pojma koliko mi je teško što moje Jasmine više nema.
Kako su tvoj otac i brat prevazišli taj period?
Svako od nas je patio na svoj način. Tata je dobio infarkt pluća, zbog čega je punih sedam meseci proveo u bolnici, baka je umrla u pedeset šestoj godini od tuge za ćerkom, brat se oženio i otišao svojim putem. Porodica mi se preko noći raspala. Posle svega imao sam dve opcije - da me povuče ulica i i da krenem stranputicom ili da se zaposlim i guram napred. Učinio sam ovo drugo. Pune tri godine sam radio u Narodnoj banci Jugoslavije, ali i kao konobar, građevinski radnik... Ništa mi nije bilo teško, a sve u cilju da mojoj porodici bude što bolje.
U jednom trenutku si u isto vreme bio uspešan maneken i prodavac na pijačnoj tezgi?
Zvuči smešno i apsurdno, ali je živa istina. Prodavao sam bižuteriju. Tada sam finansirao celu porodicu, jer brat i snaja nigde nisu radili. Manekenski honorari nisu bili dovoljni za troje odraslih ljudi i petoro dece. Ja sam dao sve od sebe i trudio se da im ništa ne fali, a pored toga sam vodio i svoj život - imao sam devojku, izlazio sam...
Priča se da ti se otac posle majčine smrti odao alkoholu?
To se desilo mnogo kasnije, kada se suočio s problemima koje je imao moj stariji brat. Naravno, tata nije notorni alkoholičar, kontroliše se koliko može. Iako se dugo bavio ugostiteljstvom, Branislav nikada pre nije pio. Inače, bio je velika faca. Otvorio je prve kafiće u Beogradu, u Skadarliji. I danas bi ga se po nadimku mnogi setili.
Zašto je izašao iz ugostiteljstva? Od toga se uvek dobro živelo.
Ti kafići nikada nisu bili u njegovom vlasništvu. Bile su to državne firme, a on ih je samo vodio kao šef ili kako se to danas popularno kaže generalni menadžer. Kada je izašao iz tog biznisa, u Novom Sadu je otvorio "DHL", a onda se dogodilo bombardovanje, pa smena vlasti, tako da smo obojica ostali bez posla. Tata trenutno radi u jednoj firmi kao čuvar.
Pomenuo si probleme sa bratom Igorom. On je trenutno u zatvoru.
On i njegova pokojna žena imali su probleme s narkoticima. Drago mi je što je iza rešetaka, ma kako to okrutno zvučalo, jer je to bio jedini način da se iščupa iz problema, da raskrsti sa drogom. Igora volim najviše na svetu i siguran sam da je droga za njega prošlost. Nas dvojica imamo zdrav odnos, redovno ga posećujem i najkasnije za godinu dana trebalo bi da izađe. Nadam se da će tada shvatiti da mu se pruža prilika za nov početak.
Šta se desilo s njegovom suprugom i njihovom decom?
Ona je, nažalost, zbog droge umrla u oktobru 2006, a njega su uhapsili na njenoj sahrani. Decu su im ubrzo posle toga odveli u dom. Njih dvoje imaju petoro dece - troje iz njenog prvog braka i dvoje zajedničke - devetogodišnjeg Vanju i petogodišnju Saru Irenu. Vanjica je u domu za nezbrinutu decu, a bratanica u jednoj hraniteljskoj porodici u Barajevu.
Kako to da tvoj otac nije preuzeo brigu o njima?
Želeo je to više od svega, ali je u tom trenutku bio socijalni slučaj i nije mogao da se stara o njima. Ja sam im pomagao koliko sam mogao, redovno sam im iz inostranstva slao novac, ali to nije bilo dovoljno. Redovno ih viđam i ne mogu vam opisati kako mi je kad mi kažu da ih povedem kući. Kako da ih uzmem, kad ni ja nemam dom? Nekada smo živeli u centru grada, u Dalmatinskoj ulici, ali smo pre desetak godina taj stan morali da prodamo, nakon čega smo se skućili u prigradskom naselju Moštanica, gde tata i danas živi.
Planira li Igor da povrati decu kad izađe iz zatvora?
Nadam se, i daću sve od sebe da oni ponovo budu sa njim. Nije isključeno ni da ja preuzmem starateljstvo nad njima, ali za sada ne ispunjavam uslove za to. Neophodno je da posedujem stan u vlasništvu, da imam stalne prihode, a to je u poslu kojim se bavim apsolutno nemoguće.
Kada je izašao iz Kuće, Borko je izjavio da si se pravio da ga ne poznaješ, iako je pomogao tvom bratu, koji se u zatvoru leči od narkomanije.
Tu priču sad prvi put čujem od tebe. Borka sam upoznao tek kada sam ušao u Kuću. Nešto smo pričali i on je došao do zaključka da poznaje decu mog brata, jer je glumio u predstavama za decu bez roditeljskog staranja. Insistirao je da pričamo o tome, ali sam ga odbio, rekavši mu da mi je veoma teško i da ćemo eventualno o tome razgovarati tek kada izađemo iz Kuće. Jednostavno, pred kamerama nije bilo ni vreme ni mesto za razgovor o takvim stvarima.
Dok si bio u Kući, na sva usta se polemisalo o tvom seksualnom opredeljenju, a neke novine su objavile i tvoje fotografije iz jednog milanskog gej kluba.
I slep čovek bi video da je reč o klasičnoj fotomontaži. Priče o tome kako sam naklonjen istom polu krenule su od mog fotografisanja za naslovnicu jednog britanskog gej magazina. Naravno, to što sam sarađivao sa njima ne znači automatski i da sam ja homoseksualac. Na kraju krajeva, za "ReFRESH" se slikao i Bred Pit.
Da pojasnimo, jesi li bio u tom gej klubu u Milanu?
Ne, niti znam koji je to klub. Bio sam u klubovima na Ibici i Mikonosu, ali ne i u ovom u Italiji.
Novinskim redakcijama su nuđeni i tvoji porno-snimci. Postoji li zaista takav materijal?
Da sam želeo time da se bavim, to bih verovatno debelo unovčio, jer posedujem sve kvalitete koje takva industrija zahteva. Sa devojkom sam u nekoliko navrata bio u Hrvatskoj na nekim nudističkim plažama, pa su jedino tamo mogli da me uslikaju potpuno golog.

AIDA JE MOJA NAJVEĆA LJUBAV!
Donedavno si bio u vezi sa hrvatskom manekenkom Aida Šipčić?
Da, ona je moja najveća ljubav. Raskinuli smo pre nekoliko meseci, a poslednji put smo se videli neposredno pred moj ulazak u Kuću. Živeli smo zajedno tri godine, maltene kao u braku, a čak smo i potomstvo planirali.
Čini se da ti je raskid teško pao?
Ne možete ni da zamislite koliko... Ipak, Aida i ja smo i posle raskida ostali prijatelji. Siguran sam da između nas dvoje i dalje ima vatre, a s tim se slažu i ljudi koji su nam bliski. Za nju je trenutno bolje da ne budemo zajedno, bar dok se ne osamostalim, dok ne stanem na noge. Zasad je ovako...
Aida te je navodno ostavila zbog dosta starijeg, bogatog Grka?
Ona je devojka mog života i nikada je neću blatiti, pogotovo ne preko novina. Aida to nije zaslužila. Ona je moj anđeo, najdivnije stvorenje koje hoda zemljom... Plašim se da nikada neću prestati da je volim. Čak sam se i u Kući jednom pod dejstvom alkohola na sav glas drao: „Aida, volim te".